Дунајдин студија, једно од најдуготрајнијих истраживања људског развоја, започета је 1972. године у Новом Зеланду и прати 1.037 људи од рођења до данас. Циљ је био да се испита како детињство обликује живот у одраслој доби. Кључни налаз је да ниво самоконтроле у детињству боље предвиђа здравствене, финансијске и друштвене исходе него интелигенција или порекло. Деца са вишим нивоом самоконтроле чешће завршавају школовање, имају боље здравље и финансијску стабилност, док они са нижим нивоом имају веће ризике од зависности, здравствених проблема и кривичних преступа. Истраживање показује да се самоконтрола може развијати током живота, што отвара могућности за интервенције у образовању и породичном васпитању. Тренутно се узимају подаци у 52. години живота учесника, а истовремено се прати и следећа генерација — деца оригиналних учесника.