Европска унија се тренутно налази у сложеној економској ситуацији, где се сусрећу знакови стагфлације — комбинација слабе привредне активности и растуће инфлације. У првом кварталу 2026. године, БДП ЕУ је пао за 0,1%, а у еурозони чак за 0,2% у односу на претходни тромесечје. Годишњи раст је минималан — само 0,3% у еурозони и 0,7% у целој ЕУ. Иако неке земље као што су Данска и Малта бележе раст, пад у Ирској и Румунији, као и слабији резултати Немачке, повлаче цео регион ка рецесији.

Истовремено, инфлација у еурозони је достигла 3,2% у мају 2026, највише од септембра 2023. године, углавном због скокова цена енергије који су порасли за 10,9%. Ово ставља Европску централну банку (ECB) у тешку позицију — мора да одлучи између повећања каматних стопа ради сузбијања инфлације или ризикује да даље угрози и без тога слабу привредну активност. Економиста Ђорђе Ђукић истиче да ECB може два пута да подигне стопе до краја године, што би имало директне последице и за Србију.

Србија је повезана са трендовима у ЕУ кроз више канала: раст евробонда (euribor) директно утиче на камате стамбених и привредних кредита у динарима, посебно оне са променљивом стопом. Пад привредне активности у Немачкој, главном трговинском партнеру, утиче на поруджбине српским фирмама, што може довести до смањења запослености и притиска на плате. Прерадна индустрија у Србији већ се суочава са проблемима, а спољни притисци из ЕУ само их појачавају.