Gubitak Y hromozoma više nije samo znak starenja, već i faktor rizika za ozbiljne bolesti, što može biti korisno za kolegu koji prati napredak u genetici.
Gubitak Y hromozoma povezan sa bolestima Tok priče i ključne činjenice
Ljudski Y hromozom, koji određuje muški pol, tokom starenja se sve češće gubi u ćelijama krvi, imunog sistema i mozga kod muškaraca. Dok se ranije smatralo da je to bezopasan znak starenja, nova genetska istraživanja pokazuju da gubitak Y hromozoma povećava rizik od raka, Alzheimerove bolesti, srčanih oboljenja i prerane smrti. Studije na miševima iz 2022. godine otkrile su da gubitak ovog hromozoma remeti rad srca, dok klinički podaci ukazuju na slabiji imuni odgovor na tumorske ćelije kod ljudi bez Y hromozoma.
Do 40% starijih muškaraca sa rakom bešike nema Y hromozom u tumorskim ćelijama, što može delimično objasniti zašto muškarci imaju do pet puta veći rizik od ove bolesti u odnosu na žene. Iako Y hromozom čini manje od 1% muške DNK, njegova uloga u regulaciji imunog sistema i ćelijske stabilnosti postaje sve jasnija zahvaljujući napretku u genetskom sekvenciranju.
Nastavak istraživanja može otvoriti nove pristupe u prevenciji i lečenju hroničnih bolesti kod starijih muškaraca. Međutim, otvoreno je pitanje da li će Y hromozom u narednih milion godina potpuno nestati iz ljudske vrste, s obzirom da već ima samo 3% svojih prvobitnih gena. Neki naučnici veruju da će prirodna selekcija sačuvati ključne gene, dok drugi ukazuju da su kod nekih sisara već razvili alternativne mehanizme za određivanje pola.
Činjenice
- Do 57% muškaraca starosti 93 godine ima gubitak Y hromozoma u krvnim ćelijama.
- Gubitak Y hromozoma povezan je sa povećanim rizikom od raka, Alzheimerove bolesti i srčanih oboljenja.
- Studija iz 2022. pokazala je da miševi bez Y hromozoma u imunim ćelijama imaju povećan rizik od smrti.
- Do 40% starijih muškaraca sa rakom bešike nema Y hromozom u tumorskim ćelijama.
- Y hromozom čini oko 0,9% ukupne DNK u muškoj ćeliji, ali je njegova uloga u imunom sistemu sve značajnija.
- Evoluciona biologinja Dženifer Hjuz smatra da prirodna selekcija održava ključne gene na Y hromozomu.
Canto vizuelno objašnjenje vesti. AI alati mogu pomoći u produkciji. Urednička politika
