Спомен-плоча са именом Милутина Миланковића прикачена је на спољашњем зиду великог металног хангара на Старом аеродрому у Београду, у присуству групе људи.
Спомен-плоча са именом Милутина Миланковића прикачена је на спољашњем зиду великог металног хангара на Старом аеродрому у Београду, у присуству групе људи.

Nauka Autor June

Миланковићево наслеђе живи кроз бетон и космос, корисан контекст за колегу који прати научну историју.

Миланковићу спомен-плоча у београдском хангару Tok priče i ključne činjenice

У Београду је 28. маја 2026. године, поводом 147. годишњице рођења, постављена спомен-плоча Милутину Миланковићу на хангару Старог аеродрома — објекту који је сам пројектовао 1929. године. Хангар, један од ретких очуваних примера ране ваздухопловне инфраструктуре у Србији, био је у своје време инжењерски подухват светског нивоа. Данас је променио намену, постао културни простор, али задржава симболичну вредност као доказ Миланковићеве праксе између науке и грађевинарства.

Милутин Миланковић (1879–1958), српски научник светског значаја, познат је по теорији климатских циклуса који објашњавају ледена доба, али често се занемарује његов допринос техници — пројектовао је бројне грађевине и патентирао нове методе армираног бетона. НАСА га је уврстила међу десет најважнијих научника који су проучавали Земљу, а његово име носе кратери на Месецу и Марсу.

Удруженje „Милутин Миланковић“ годинама тражи да се отвори музеј или научни центар који би обухватио његову архиву, рукописе, пројекте и личне документе. Тренутно је највећи део заоставштине расут по институцијама: Архиву САНУ, Архиву Србије, Матици српској и Астрономској опсерваторији. Постављање спомен-плоче није крај, већ подсетник на дуготрајни позив да се његово наслеђе систематски очува и доступно учини јавности.

Činjenice

  • 28. маја 2026. године постављена је спомен-плоча Милутину Миланковићу на хангару Старог аеродрома у Београду, поводом 147. годишњице његовог рођења.
  • Хангар је пројектовао Миланковић 1929. године и био је инжењерски подухват светског нивоа у време Краљевине Југославије.
  • НАСА га је уврстила међу 10 најважнијих научника који су проучавали Земљу, а његово име носе кратери на Месецу и Марсу.
  • Удруженje „Милутин Миланковић“ тражи отварање музеја за очување његове архиве, која је тренутно расута по институцијама у Србији.
  • Миланковић је био пројектант, математичар, астроном и аутор теорије о климатским циклусима, али Србија још увек нема посвећен научни центар или музеј у његову част.

Canto vizuelno objašnjenje vesti. AI alati mogu pomoći u produkciji. Urednička politika