Izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva upozorila je da razvoj veštačke inteligencije može da ponovi greške koje su se pojavile tokom globalizacije, kada su mnoge lokalne zajednice ostale zanemarene i ekonomski ugrožene. Ona ističe da međunarodne institucije, uključujući i MMF, nisu pravovremeno prepoznale otpor prema globalizaciji koji proističe iz gubitka poslova i socijalnog rasloja, i zato moraju biti pažljivije u doba veštačke inteligencije. Georgijeva naglašava da globalna nestabilnost više nije izuzetak, već trajna karakteristika svetske ekonomske slike, što zahteva jačanje osnova pojedinačnih ekonomija.

Georgijeva, na čelu MMF-a od 2019. godine, vodila je instituciju kroz više kriza — od pandemije koronavirusa i rata u Ukrajini do trgovinskih sukoba i konflikata na Bliskom istoku. MMF trenutno ima na raspolaganju jedan bilion dolara za pozajmice, a njena uloga uključuje održavanje saradnje među 191 članicom radi stabilnosti globalne ekonomije. Fond planira da u julu ažurira svoje prognoze za svetski ekonomski rast, nakon što je u aprilu smanjio projekciju na 3,1 odsto zbog sukoba na Bliskom istoku.

Upozorenje o veštačkoj inteligenciji dolazi u trenutku kada se sve više raspravlja o njenom uticaju na tržište rada, produktivnost i pravnu regulativu. Georgijeva zahteva proaktivne politike koje bi osigurale da koristi od AI budu šire rasprostranjene i da se ne koncentrišu samo u određenim regijama ili društvenim slojevima. Ključno pitanje ostaje kako balansirati inovaciju sa socijalnom zaštitom i ekonomskom uključenošću.