Међународни тим научника је успео да прецизно повеже стварни пораст нивоа светских океана са његовим главним узроцима, решавајући дугогодишњи научни проблем познат као „бужетски јаз“. Подаци из нове студије објављене у часопису Science Advances показују да је просечни годишњи пораст нивоа мора између 1960. и 1993. износио 2,06 милиметара, док је у периоду од 2005. до 2023. достигао 3,94 милиметра годишње — скоро дупло више. Овај тренд је директна последица климатских промена и загревања планете, са великом инерцијом која чини процес тешким за заустављање.

Научници су користили концепт „бужета нивоа мора“ да би квантификовали улогу појединих фактора. Термичко ширење загрејане морске воде чини 43% укупног пораста, док плански глечери дају 27%, Гренланд 15% и Антарктик 12%. Кључни напредак дошао је кроз сателитске мисије GRACE и GRACE-FO, које мере промене у гравитацији, и мрежу Argo пловака који прате температуру океана. Ови подаци су омогућили да се „затвори“ разлика између измерених и објашњених вредности.

Истраживање показује и како се улоге промениле током времена. Док је загревање океана највише допринело убрзању од 1960-их, од 1990-их почиње доминантну улогу да преузима топљење ледених покривача. Иако су емисије стакленичних гасова кључни покретач, чак и њихова стабилизација не би одмах зауставила пораст нивоа мора због инерције система. Прецизније разумевање ових механизама је кључно за будуће пројекције и заштиту приобалних подручја.