Европска економија улази у стање стагфлације, где слаб економски раст иде уз напредак инфлације, услед трајно високих цена енергије. Ово стање усложњава позицију Европске централне банке (ECB), која мора да бира између ризика од рецесије и опасности од укорењене инфлације. Енергетски шок, изазван ратом са Ираном и ценама нафте изнад 100 долара по барелу, већ се преноси на шире секторе кроз раст трошкова рада и услова.

Најновији подаци показују да је укупна инфлација у еурозони достигла 3,2% у априлу, док је базна инфлација — која искључује енергију и храну — порасла на 2,5%, највише због скока цена услова. Ово ECB сматра могућим почетком „секундарних инфлаторних ефеката“, када притисак на цени постане систематски. Упркос томе, економија еурозоне већ показује слаб раст, што чини повећање каматних стопа ризичним.

Већина аналитичара очекује да ће ECB подићи клјучну депозитну стопу за 0,25 процентних поена на 2,25%, са могућношћу још три повећања до краја 2026. године. Инвестиционе банке, попут Goldman Sachs, предвиђају да ће ECB снижити прогнозе раста за 2026. и 2027. годину, док ће повисити процене инфлације. Наредни сусрет ECB-а 11. јуна биће кључан за усмеравање монетарне политике.