Откриће да се цела екосистемска прошлост може прочитати из веверичјег измета даје нови контекст пријатељу који прати науку о климатским променама.
Из веверичјег измета откључан свет мамута Tok priče i ključne činjenice
Научници су у замрзнутом измету арктичке копнене веверице у Јукону пронашли изузетно очувану древну ДНК, укључујући фрагменте вунастог мамута, вукова, бizona, конја, гепарда и стотине биљака. Откриће потиче из пермафроста који је током хиљада година чувао јазбине веверица као природне временске капсуле. Анализа је омогућила реконструкцију 18 митохондријалних генома, укључујући шест генома мамута који су живели у различитим периодима.
Тајлер Марчи, главни истраживач са Универзитета у Ајови, истиче да иако изгледа незнатно, веверичји измет пружа беспрекорне податке о екосистемима леденог доба. Налази су добијени без употребе костију или других традиционалних фосилних остацима, што отвара нове могућности за генетска истраживања прошлости.
Генетички подаци су већ доступни јавности и могу бити искоришћени у пројектима као што је онај америчке биотехнолошке компаније Колосал, која жели да оживи вунастог мамута. Марчи наглашава да његов тим не ради за ову компанију, али да њихови подаци могу бити корисни за такве иницијативе.
Činjenice
- У замрзнутом измету арктичке веверице у Јукону пронађена је ДНК стара између 700.000 и 3.000 година.
- Научници су идентификовали генетски материјал вунастог мамута, вукова, бizona, конја, гепарда и стотине биљака.
- Тим је реконструисао 18 митохондријалних генома, укључујући шест генома мамута који се наслеђују исключиво од мајке.
- Откриће је објављено у часопису Nature Communications, а води га Тајлер Марчи са Универзитета у Ајови.
- Генетички подаци ће бити доступни јавности и могу се користити у пројектима као што је Колосалово оживљавање мамута.
Canto vizuelno objašnjenje vesti. AI alati mogu pomoći u produkciji. Urednička politika
