Скоро сваки други нови стамбени кредит у Србији је у страним валутама — корисно је имати контекст за пријатеља који размишља о куповини стана.
Европа подигла камате — да ли нас чека скупљи кредит? Tok priče i ključne činjenice
Европска централна банка (ЕЦБ) подигла је своју референтну каматну стопу са 2% на 2,25% у покушају да смањи инфлацију која се у ЕУ готово удвоштрила од јануара до априла. Ова одлука има импликације и за Србију, посебно за кориснике кредита који се обрачуnavају на основу Euribora. Професор економије Драган Ђуричин истакао је да овај раст утиче на део камате који српске банке користе при обрачуну позајмица, укључујући стамбене и друге дугорочне кредите.
Кључни ефекат биће на кредите са девизном клauзулом, јер банке додају свој кreditни распон на већ већу основну стопу. Иако тренутно повећање није драматично, Ђуричин наглашава да даљи развој зависи од глобалних цена енергије и геополитичких ризика. Народна банка Србије има простор да подржи банкарски систем, али не може потпуно зауставити раст трошкова за крајње кориснике.
Европске економије, према Ђуричину, већ улазе у стагфлацију — стање када су истовремено присутни висок инфлациони притисак и успоравање привредне активности. Решење види у новој индустријализацији заснованој на климатски нейтралним технологијама. За Србију, то значи већу улогу биомасе и геотермалних извора као алтернативе импорту енергије.
Činjenice
- Европска централна банка подигла је референтну каматну стопу са 2% на 2,25% у јуну 2026.
- Раст камате утиче на Euribor, који је део обрачуна камате за многе кредите у Србији.
- Стамбени кредити са девизном клauзулом ће постати скупљи приликом усклађивања.
- Народна банка Србије има простор да подржи банкарски систем, али не може спречити све ефекте спољних промена.
- Европске економије се, према анализи, већ налазе у стању стагфлације.
Canto vizuelno objašnjenje vesti. AI alati mogu pomoći u produkciji. Urednička politika
Povezane vesti
